Dve mogućnosti kako spasiti Amazon od uništenja

Saradnja krupnog kapitala i podređivanje profita nekih drugim vrednostima poput zdravlja, zaštite životne sredine čine se kao neizbežan faktor u današnjoj borbi protiv klimatskih promena. Osim toga solidarnost svih ljudi je još jedan neophodan preduslov u zajedničkoj borbi.

Ovih dana svedoci smo takvih dešavanja, a sa ciljem spasavanja Amazonske prašume ili “pluća planete Zemlje” kako se često naziva, čije je krčenje dostiglo maksimum na proleće 2022. godine. Za mnoge je ovaj podatak paradoks jer se nalazimo usred zelene tranzicije, ali istina je takva.

Prema ideji šest velikih kompanija planirano je da se pošumi četiri miliona hektara u Amazonu, što je površina veličine Švajcarske.

Zbog ovog projekta, kako prenosi Blooomberg, napravljena je zajednička firma (Biomas) u koju su svi učesnici uložili po 3,8 milona dolara. Plan je da se kompanija finansira od prodaje kredita za ugljenično zagađenje.

Radi se o prostoru koji je iskrčen prethodnih godina. Inspraciju su dobili od firmi koje uzgajaju eukaliptus. Jedna od šest kompanija je Suzano, kompanija koja dnevno zasadi million stabala, a tu su još banke Santander, Itau, Robobank, rudarska kompanija Vale i proizvođači mesa Marfrig.

Cilj im je da zasade više od dve milijarde stabala na dva miliona hektara, odnosno polovini površine, dok bi na preostala dva miliona radili na očuvanju autohtonih šuma. Očekuje se da će sadnja početi 2025. i da će trajati 20 godina.

Prema procenama, obnavljanje 12 miliona hektara šuma u najugroženijim područjima u Brazilu koštalo bi najmanje 3,5 milijardi dolara, a u zavisnosti od lokacija koje Biomas odabere, to bi samo njegove ciljeve pošumljavanja moglo dovesti do cene od blizu 500 miliona dolara.

Plan je da se, osim u Amazonu, sadi u još nekim delovima Brazila poput Atlantske šume, jednog od najugroženijih ekosistema na planeti i savane Seradu koja čini petinu površine Brazila.

Koliko politički uticaj može da bude dobar ili loš svedoči podatak da je krčenje brazilskih šuma dostiglo rekorde za vreme doskorašnjeg predsednika Žaira Bolsonara.

Prema podacima Amazon Conservation, koji prati krčenje šuma u ​​regionu, oko 13 odsto prvobitne amazonske prašume je već nestalo.

Amazonski basen, koji se prostire na više od 7,4 miliona kvadratnih kilometara, pokriva skoro 40 odsto Južne Amerike i obuhvata devet zemalja, sa oko 34 miliona – uglavnom starosedelaca – koji žive širom ove oblasti.

Zbog toga se ova tema našla i na najvećem svetskom klimatskom okupljanju (COP27) koji se održava u Šarm El Šeiku u Egiptu.

Zajednički poziv za spas Amazona podneli su predsednici Kolumbije i Venecuele Gustavo Petro i Nikolas Maduro. Oni su pozvali na solidarnost i pozvali na široki savez za zaštitu Amazona.

“Odlučni smo da obnovimo amazonsku prašumu kako bismo čovečanstvu ponudili značajnu pobedu u borbi protiv klimatskih promena”, poručio je Gustavo Petro.

Ključ za realizaciju ove incijative kada je u pitanju južoamerički kontinent je predsednik Brazila, najveće zemlje i države u kojoj se nalazi najveći deo Amazona.

Luis Inasio Lula da Silva, koga najčešće zovu skraćeno Lula, je novi, levičarski predsednik Brazila. On se suočava sa ogromnim izazovom u zaustavljanju krčenja šuma Amazona, koje je doživelo rekordan skok za vreme desničarskog predsednika Bolonsara.

Predsednik Petro, poput Lule i Madura je takođe levičarski predsednik, u Egiptu je pozvao na saradnju pre svega Sjedinjene Američke Države, zemlju koja najviše zagađuje planetu po glavi stanovnika. On je naveo da su SAD koja najviše zagađuje na američkom kontinentu, a da je jug “sunđer koji upija najviše ugljen-dioksida”.

Petro je pozvao i na solidarnost međunarodnih organizacija, pre svega Međunarodnog monetarnog fonda, kada je u pitanju nadoknade štete izazvane globalnim zagrevanjem, koji je očekivano dočekan sa nezadovoljstvom kod većine bogatih zemalja koji su istovremeno i najveći zagađivači.

Prema ideji, potrebno je osnovati fond koji bi punile kako private kompanije tako i države. Kolumbija bi primera radi za zaštitu Amazona izdvajala po 200 miliona evra narednih 20 godina.

„Jedna od tema koja bi mogla da donese konsenzus između nas, Afrike i dela Azije je mehanizam za oprost državnog duga kao sredstvo finansiranja akcije protiv klimatskih promena”, rekao je Petro koji očekuje da će se početkom 2023. godine mogao biti održan veliki sastanak tim povodom gde bi se utvrdile smernice rada.

J. M.

Projekat Niš ekološki grad sufinansirao je grad Niš. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.