Film o princu poezije prikazan u Nišu, autor tvrdi: Branka su ubili

Bio je princ poezije u zemlji u kojoj vlast nije volela prinčeve, čak ni poetske. Tako je na početku dokumentarnog filma Branko, koji je premijerno prikazan u Niškom kulturnom centru, opisan čuveni Zaplanjac iz Gadžinog Hana, rođen u Nišu, Branko Miljković. Scenarista i režiser Miodrag Mića Miljković kaže da mu je, osim poezije, motiv za snimanje filma bila nedovršena istraga o Brankovoj smrti i tvrdi da nije reč o samoubistvu, već o ubistvu.

Foto: NKC, arhivska fotografija, legat Petra Pajića

Film počinje pričom o Brankovoj strasti za čitanjem i učenjem u detinjstvu, a bavi se i užasima rata kojima je bio okružen, kao i njegovim gimnazijskim danima, kada umalo nije bio izbačen iz škole zbog erotske poezije koju je pisao.

Mića Miljković kaže da ga je poezija Branka Miljkovića motivisala da o njemu odradi film, ali da mu je važan motiv i njegova neraščišćena smrt. Kaže da je Branko ubijen, a o tome u filmu svedoče autentične izjave njegovih roditelja.

Kako, ko i zašto ga je ubio – to ne možemo da tvrdimo. Dali smo par pretpostavki u filmu, ali gotovo je sigurno da je istraga o njegovoj smrti zabašurena i da nikada nije sprovedena do kraja. Porodici nikad nije predat obdukcioni list, što je bilo obavezno posle svakog smrtnog ishoda. Ima još sijaset stvari koje govore u prilog tome da je vlast jedva čekala da se to završi i da se više time ne bavi – objašnjava režiser.

Dodaje da se divi Brankovoj inteligenciji, za koju kaže da je vanserijska i poručuje da pesnikov život zaslužuje i igrani film.

Obrađen je i deo njegovog života u Beogradu, gde je studirao filozofiju i živeo u neuslovnom stanu. Pisao je rodoljubive pesme, ali i pesme o devojkama u koje se zaljubljivao.

Među njima je studentkinja filozofije Madlen, koja se nakon njegove smrti zamonašila. Jednoj od njegovih najlepših pesama, “Uzalud je budim”, autori su takođe dali dosta prostora u filmu.

Film je rađen u produkciji niškog Synopsis-a, a sniman godinu i po dana, uglavnom u Nišu, uz nekoliko scena u Beogradu. Prezenter je glumac niškog Narodnog pozorišta Aleksandar Mihailović, a narator Dejan Cicmilović.

Branko Miljković je rođen 29. januara 1934. godine u Nišu. Poreklom je iz Gadžinog Hana, a autori filma kažu da je uvek bio ponosan na svoje poreklo.

Kako je istaknuto u filmu, Branko je sve radio do kraja, ništa polovično – i kada voli, i kada piše, i kada pije. Sa teretom slave nije umeo da se nosi.

Preminuo je 12. februara 1961. godine, a njegova smrt zvanično je proglašena kao samoubistvo vešanjem. Međutim, i danas izaziva mnoge interpretacije prema kojima je ipak reč o ubistvu.

Na njegovom spomeniku isklesano je: “Ubi me prejaka reč”. Njegovo ime ponela je jedna niška osnovna škola, ali književna nagrada, poetske svečanosti u Gadžinom Hanu i tamošnja manifestacija za đake.

Izvor: Južne vesti

Njegova poezija je preživela. Njena snaga je možda sad i jača nego što je onda bila. U početku su za Branka govorili da nije pesnik, već filozof, smatrali su da on zbunjuje ljude, da je njegova poezija zatvorena – navodi Mića Miljković.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button