Zašto su banke naglo podigle cene?

Zašto su banke počele da dižu cene i da tarifiraju čak i pogrešno unošenje pin koda? I kakve bi mere trebalo da preduzme Narodna banka Srbije da spreči ovu vrstu samovolje?

U finansijskoj a i najširoj javnosti aktuelna su razmatranja uzroka i posledica značajnog povećanja naknada banaka za pružene platne i druge finansijske usluge, po osnovu vođenja tekućih računa građana. Sa pravom su otvorena pitanja, kao: zašto su građani i privreda Srbije prepušteni samovolji (stranih) banaka; zašto je profit inostranih vlasnika bankarskog kapitala važniji od građana i privrednih subjekata Srbije; da li je došlo vreme da se ograniči samovolja stranih banaka?

Narodna banka Srbije, uz saglasnost banaka, odlučila je da u narednih godinu dana banke neće podizati naknade i provizije,  što je, 11. avgusta 2022. godine saopštila guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

,,Takođe, sve banke koje su podizale svoje naknade i provizije od 1. januara 2021. godine do danas prihvatile su da godinu dana, počev od 1. septembra, te provizije i naknade naplaćuju uz umanjenje od 30 odsto, ali ne ispod visine koja je važila pre povećanja“, istakla je Tabaković.

„Od 1. januara 2021. godine do sada od 21 banke u bankarskom sektoru Republike Srbije koje imaju pakete računa za građane (pošto Kineska banka ne posluje sa građanima) njih 14 izvršilo je korekciju tarifnika (12 banaka je menjalo tarifnike, između ostalog, i u delu naknada za vođenje tekućih računa a dve banke su menjale tarifnike ali ne u delu naknada za vođenje tekućih računa). Trenutna cena korpe osnovnih bankarskih usluga je kod navedenih banaka u odnosu na stanje na dan 31. decembra 2020. godine prema procenama Narodne banke Srbije povećana za 13 odsto“, navode u centralnoj banci.

Banke će, takođe, ubuduće morati da obaveste NBS „u primerenom vremenu“ o planiranim izmenama svojih tarifnika, što je regulisano posebnom odlukom centralne banke, navodi se u saopštenju.

Ovim povodom objavljujemo tekst Živka Nešića, dugogodišnjeg direktora platnog prometa u SFR Jugoslaviji, odnosno Srbiji, dok je platni sistem organizovala i vodila država.

Finansijski sistem zemlje kontinuirano je urušavan i razgrađivan u poslednjim decenijama, svesno ili nesvesno, pre svega po diktatu međunarodnih finansijskih institucija ili drugih centara moći. U relevantnim državnim institucijama je to prihvatano i obrazlagano potrebom harmonizacije našeg sistema sa finansijskim sistemima razvijenih zemalja tržišne ekonomije. Neki projekti i modeli funkcionisanja finansijskog sistema su kod nas eksperimentalno probani a da nigde u svetu nisu zaživeli ili su veoma retki, što je rezultiralo lošim efektima. Insistira se, na primer, na prihvatanju obračunske umesto gotovinske osnove budžetskog računovodstva, što je u primeni u veoma malom broju zemalja.

Na ruševinama dotadašnjeg, uhodanog sistema nastajale su nove institucije i interesne celine, sa izraženim interesima stranih i domaćih propagatora reformi, što je rezultiralo kidanjem dotadašnjih integrativnih veza različitih podsistema u okviru finansijskog sistema zemlje. U sukobu različitih interesa, u sprovedenim reformama, najgore su prolazili građani, sa čestim obrazloženjem da „ne mogu svi biti zadovoljni“. Atak na interes građana, da imaju efikasan i jeftin finansijski servis od strane banaka, je i najnovije povećanje naknada koje banke naplaćuju za pružene stvarne i izmišljene usluge svojim klijentima.

Povlačenje države

U procesu reforme bankarskog sistema domaće banke su prodate inostranim bankama, kojima je data visoka autonomija u vođenju poslovne politike, sa malim ingerencijama države na njihovo poslovanje. Saglasno važećim propisima, banke samostalno određuju koje finansijske usluge nude pojedinim kategorijama korisnika tih usluga. Banke, takođe, imaju slobodu da određuju cenu tih usluga koju su korisnici – pravna i fizička lica, dužni da plate. Ta cena se, mimo odredaba sadržanih u ugovoru zaključenom između banke i klijenta, često menja bez izmene ugovora, sa šturim obaveštenjima, ili bez njih.

Prodajom domaćih banaka država se odrekla značajnog dela sopstvenog  finansijskog sistema iz kojeg se, putem kreditiranja, generišu investicije i razvoj zemlje. Država je, samim tim, umanjila svoje ingerencije u vođenju, odnosno kontroli investicione politike zemlje. Poslovna politika banaka je usmerena pre svega ka ostvarivanju što većeg profita a ne ka podsticanju razvoja zemlje. Puni su ekrani reklama za povoljne keš kredite koje banke nude građanima, ali dobiti kredit za izgradnju proizvodnog pogona „na ledini“ je izuzetno duga i obično neuspešna procedura . U pomanjkanju sigurnih plasmana i prihoda po tom osnovu banke su posegle za, po građane najnepopularnijom merom – povećanjem naknada za pružene finansijske usluge klijentima. Tarifirane su čak i fantomske usluge, kao: pogrešio si PIN – plati.

Elektronsko bankarstvo je danas u Srbiji veoma razvijeno – ubrzani su novčani tokovi, eliminisana sredstva u kanalima platnog prometa, razuđen instrumentarij oblika i načina plaćanja,i drugo. Unapređen platni sistem danas, u odnosu na elektronska plaćanja koja je SDK započela  80-ih godina prošlog veka, zasnovan je na visoko sofisticiranoj elektronskoj opremi, što daje mogućnost daljeg unapređenja sistema.

Očekivanja i rezultati

Šta su korisnici platnih usluga očekivali a šta dobili od savremenog elektronskog bankarstva. Očekivalo se da zadata novčana transakcija i transfer novca sa računa dužnika na račun poverioca bude izvršena efikasno i pouzdano – što je u najvećoj meri i postignuto. Dalja očekivanja klijenata banke bila su da cene finansijskih usluga budu niže i prihvatljive, posebno u delu osnovnih usluga – vođenje računa, prijem uplata, izvršavanje isplata. Do ovoga nije došlo, čak su neke bankarske usluge od nulte tarife narasle do 500 dinara mesečno.

Elektronsko bankarstvo je dovelo do svojevrsne podele poslova između banke i klijenta, tako što je značajan deo poslova oko novčanih transakcija prenet sa banke na klijenta. Elektronski nalog danas formira klijent na računaru ili telefonu i prosleđuje ga banci na dalje procesiranje. Ranije je klijent podnošenjem virmanskog naloga, uplatnice ili bilo kog drugog papirnatog instrumenta plaćanja na šalteru banke, prepuštao službeniku banke da unošenjem pojedinačnih elemenata sa naloga (dva žiro računa, iznos, poziv na broj, svrhu plaćanja,i dr), kreira elektronski nalog radi daljeg procesiranja. Uočljiv je smanjeni broj šalterskih radnika u bankama, iz gore navedenih razloga. Sve ovo treba imati u vidu kada se utvrđuje cena finansijske usluge koju banka naplaćuje od klijenta.

Ukupne naknade koje klijent plaća banci na mesečnom, odnosno godišnjem nivou treba posmatrati i kroz depozitno-kreditni odnos klijenta i banke. Saldo novčanih sredstva koja se evidentiraju na računima klijenata kod banke ulaze u kreditni potencijal banke i njihovim plasmanima banka ostvaruje značajan prihod. U nekim srećnijim vremenima ta sredstva su klijentima donosila značajne prihode od kamate koju su banke plaćale na prosečni saldo tekućih računa klijenata. Za vođenje tekućih računa i obavljanje novčanih transakcija sa tih računa klijent nije plaćao nikakvu naknadu.  Ozbiljnom analizom može se utvrditi koliko beskamatni depoziti na računima klijenata donose prihode bankama.

Mere NBS

Narodna banka Srbije je ranije a i sada uočila određenu samovolju i maštovitost banaka u kreiranju novih usluga i tarifiranju tih usluga značajnim iznosima naknada. Ranije donete a i najnovije mere Narodne banke usmerene su ka zaštiti klijenata i njihovog standarda od samovolje banaka u određivanju visine naknada za pružene finansijske usluge. Dobro je što što se merama Narodne banke zaustavlja dalje povećanje visine naknada – privremeno na godinu dana, odnosno što se već izvršena povećanja umanjuju za 30 odsto (bolje je da su vraćena na staro). Posebno značajna  mera je institucionalizovanje posebanog  platnog računa preko kojeg će banke pružati osnovne usluge klijentima – vođenje računa i obavljanje novčanih transakcija. Navedena mera precizira garantovanu sadržinu usluga i naknadu od 150 dinara mesečno, za ovaj paket usluga.

Dugoročno gledano nije dobro što su mere privremene, na godinu dana, jer je pitanje šta posle tog roka. Postoji bojazan da će banke pokušati da sa novom tarifom  nadoknade ono što su izgubile u periodu zamrznute visine naknada. Aktuelno a i dugoročno gledano pitanje je šta je sa visinom naknada koje plaćaju pravna lica i zašto su izostale mere koje bi obuhvatile i ovu kategoriju klijenata banaka. Pamtimo vremena kada su tarife za novčane transakcije preko računa privrednih subjekata koji su vođeni u SDK bile u promilima, a danas su kod banaka u visokim procentima.

Teško je prihvatiti tezu da Narodna banka očekuje od banaka da pokažu odgovornost i doprinesu očuvanju životnog standarda svojih klijenata, savesno poslovno ponašanje i primenu dobre poslovne prakse, odnosno da banke prihvate poziv Narodne banke da u periodu od godine dana ne povećavaju cenu platnih usluga. Efektnije bi bilo da Narodna banka, putem kontrolnih i regulatornih mera i mehanizama, ograniči samovolju banaka i time zaštiti domaća pravna i fizička lica, spreči kartelsko ponašanje banaka, odnosno ino-odliv veoma značajnog profita ostvarenog  enormnim tarifama. Očekuje se da Narodna banka preduzme neophodne aktivnosti na obezbeđivanju stabilnosti finansijskog sistema, čime bi zaštitila interese građana i privrednih subjekata zemlje.

Živko Nešić je dugogodišnji rukovodilac Službe za platni promet

Izvor Balkan magazin

Naslovna fotografija: Reuters

Izvor: Srandard.rs (Novi Standard)