Ukrajina i Kosovo su „spojeni sudovi“ u ovom trenutku
„Ukrajina i Kosovo su ‘spojeni sudovi’ u ovom trenutku. Kako za Rusiju, tako za Ukrajinu, pa i za Kosovo“, ocenio je u Novom danu novinar i publicista Dragan Bisenić.
On je ukazao da Ukrajina i na Kosovo imaju mnogo sličnosti u spoljnopolitičkom aspektu.
„Stvar je mnogo zanimljivija nego što se na prvi pogled čini i mnogo kompleksnija. Nastanak i secesija Kosova, i ono što se dešava u Ukrajini se događa u sasvim novim okolnostima. Automatski ono što se događa sa Kosovom se preslikava i na Ukrajinu. Bez obzira što SAD i zapadne države tvrde da Kosovo nije presedan, možemo da smatramo da ako „izgleda kao presedan, govori kao presedan i ako hoda kao presedan – onda jeste presedan“, kaže Bisenić.
Dodaje da to zavisi od država, kako koja želi. Goovreći o eventualnom prijemu Kosova u Savet Evrope, on pojašnjava da se takva odluka donosi u tom telu dvotrećinskom većinom.
„Međutim, ono što je mnogo važnije i što će odrediti čitav tok kosovske aplikacije je to šta će se dogoditi na Komitetu ministara koja se održava u petak. Komitet se održava u Torinu, a predsedava italijanski ministar Luiđi Di Majo. Tu su države predstavljene i one odlučuju o tome, o aplikaciji, i o tome da li će Kosovo biti pozvano u Savet Evrope“, navodi gost N1.
Precizira da Savet Evrope ima 46 članica (nakon izlaska Rusije) i dodaje da je za prijem Kosova potreban pristanak 33 država.
„Imamo već pet koje su protiv, kao što su Jermenija ili Azerbejdžan. Sada je veoma zanimljivo kako će Ukrajina da se postavi prema ovom pitanju. Ako Ukrajina smatra da Kosovo može da postane članica Saveta Evrope, iako nije država, onda se može postaviti pitanje da li Ukrajina na taj način čini sebi medveđu uslugu i stvara obrazloženje koje će ići protiv nje“, napominje Bisenić.
Kao primer države, koja odlučuje bez kalkulacija, navodi Španiju i dodaje da ta zemlja nije spremna da prizna državnost Kosova, ni na sportskim takmičenjima, ni na bilo kojim drugim takmičenjima.
Smatra da su zemlje koje priznaju državnost Kosova odustale od modela afirmacije Kosova kao države u Ujednjenim nacijama, i da su prešle na afirmaciju državnosti Kosova u evropskim razmerama.
U slučaja primanja Kosovo u Savet Evrope, ocenjuje da će doći do „nove degradacije evropskog poretka konji je ustanovljen pre 50 godina, Helsinškim dokumentima iz 1972. godine koji su garantovali nepovredivost granica“.
„Nova okolnost su događaji u Ukrajini, i sudbina Ukrajine. Tako da su zapravo Ukrajina i Kosovo ‘spojeni sudovi’ u ovom trenutku. kako za Rusiju, tako za Ukrajinu, pa i za Kosovo“, naglasio je Bisenić.
Na tezu da bi bilo možda boilje da Kosovo uđe u Savet Evrope, jer će na taj način biti zaštićeniji Srbi na Kosovu i da će imati veća prava, on podvlači – „ne treba da imamo toliko iluzija o Savetu Evrope“.
„Savet Evrope je jedna korisna i zanimljiva organizacija koja štiti ljudska prava u okviru evropskog projekta. Ukoliko mnogo snažnija organizacija kao što je NATO na Kosovu nije u stanju da nametne određene norme, neće moći ni Savet Evrope. Za Srbiju je primarno šta će se događati na Komitetu ministara Saveta Evrope“, kazao je Bisenić.
On je pojasnio da je sam postupak prijema u Savet Evrope ponekad dug proces, i da može da se desi da će Kosovo čekati određen vremenski period na članstvo u ovoj organizaciji.
„Hrvatska je šest godina ulazila u Savet Evrope, mi smo čekali tri godine, iako je naš ulazak bio naglo ubrzan nakon ubistva premijera Đinđića“, podsetio je Bisenić.
Izvor: N1
