Organizacije upozoravaju: Zbog minimalca nam preti socijalna katastrofa
Plata za život merena realnim troškovima života iznosi 114.000 dinara, što je tri puta više od važeće minimalne zarade, ukazale su organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život. „Ukoliko se nastavi trend rasta inflacije najavljeno povećanje minimalne zarade je daleko od adekvatnog i ukoliko ne bude dodatnog usklađivanja izvesno je da nam preti socijalna katastrofa“, rekao je Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije, jednog od potpisnika Deklaracije o plati za život. Ove organizacije od Vlade Srbije i poslodavaca zahtevaju da na sutrašnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta uvaže zahteve sindikata da se minimalna zarada poveća odmah i da se uveća u skladu sa realnim troškovima života. „Minimalna zarada mora da omogući zadovoljene socijalnih i ekonomskih potreba radnica i radnika i njihovih porodica“, navele su ove organizacije.
Minimalna zarada trenutno iznosi oko 35.000 dinara, a najavljeno je povećanje minimalne cene rada od 14 odsto, što će podići zaradu do 40.000.
Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju, istakla je da je iznos minimalne zarade u 2022. godini ispod relativnog praga siromaštva za tročlanu porodicu koji iznosi 39.600 dinara.
„Izvesno je da će i uz sadašnje povećanje, naročito ako uzmemo u obzir trendove inflacije, minimalna zarada ostaviti radnike i radnice u riziku od siromaštva“, ukazala je Bradaš.
Marko Aksentijević, iz Ministarstva prostora, istakao je da visoki troškovi stanovanja predstavljaju nevidljivi zid socijalne i društvene mobilnosti.
„Porodice sa dva prosečna primanja ne mogu da priušte plaćanje rente po aktuelnim cenama. Za kupovinu prosečnog stana u Srbiji potrebno je izdvojiti celih 10,5 prosečnih godišnjih zarada, što ukazuje na to da ljudi koji rade za minimalnu zaradu praktično ne mogu sebi da obezbede krov nad glavom“, naveo je Aksentijević.
Mario Reljanović, profesor radnog prava iz Centra za dostojanstven rad, istakao je da bi minimalna zarada trebalo da bude pre svega socijalna, pa onda ekonomska kategorija i da je ona tu da štiti elementarno dostajnstven život radnica i radnika.
„Razlika između minimalne zarade i plate za život nam govori kako se kod naših političara kotira pravo na dostojanstven život. Način na koji je minimalna zarada regulisana u Zakonu o radu nije ono kako bi ona trebalo da se tumači. Ona treba da štiti radnike i da bude samo privremena mera, a kod nas je ona tu da štiti poslodavce i od izuzetka je postala – pravilo“, istakao je Reljanović.
Deklaracija o plati za život potpisana je juna ove godine od strane tri sindikalne centrale, UGS “Nezavisnost”, Saveza samostalnih sindikata Srbije i USS “Sloga”, kao i 18 udruženja građana: Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, Fondacija Centar za demokratiju, Socijaldemokratski klub, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, Alternativni centar za devojke, Ženska platforma za razvoj Srbije, Centar modernih veština, Liceulice, ASTRA, Centar za istraživanje javnih politika, ROZA – Udruženje za radna prava žena, Rekonstrukcija ženski fond, FemPlaz.
Izvor: N1
