KADA NAM STAJU POSKUPLJENJA Sledeće godine inflacija 6 odsto, zatim kreće da pada još, a evo šta kažu ekonomisti
Srbija, kao i najveće svetske ekonomije, bore se sa rekordnim rastom inflacije. Nove projekcije govore o njenom usporavaju, ai i ipak značajnim procentima i u narednnoj godini, a po svemu sudeći i posle 2023. Prema rezultatima ankete agencija Ipsos i Blumberg, finansijski sektor u Srbiji očekuje da će inflacija za godinu dana iznositi oko 6 odsto.
Dugoročna inflaciona očekivanja su niža od kratkoročnih, pa u finansijskom sektoru očekuju da inflacija za dve godine bude 4 odsto, a za tri godine 3,5 odsto. Srednjoročna inflaciona očekivanja privrednika i za dve i za tri godine iznose 5 odsto. S obzirom na to da se vrhunac inflacije očekuje u septembru i da će iznositi 14 odsto, postavlja se pitanje, da li je realno očekivati da se do 2023. inflacija u Srbiji prepolovi?
Među stručnjacima u oblasti ekonomije i bankarstva mišljenja o rezultatima ankete su podeljena. Sa jedne strane smatraju da može doći, ako ne do drastičnog pada, onda bar do stabilizacije, dok sa druge strane postoje mišljenja da to nije moguće.
Mere sa odloženim dejstvom
Kao odgovor na pitanje na osnovu čega se može očekivati da dođe po pada inflacije profesor Hasan Hanić i profesor Zoran Grubišić, navode poteze centralne banke koji se tiču uvođenja referentne kamatne stope.
– S obzirom na antinflacione mere koje su uvele centralne banke pojedinih zemalja, uključujući i našu zemlju, pre svega koristeći ključnu polugu referentnu kamatnu stopu, koja predstavlja najefikasnije sredstvo u borbi protiv inflacije u našoj zemlji, u kombinaciji sa tzv. monetarnim sidrom, a to je devizni kurs, kaže Hanić.
Osvrćući se na mere koje je donela Vlada, tj. Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine o limitiranju cena životnih namirnica kaže da upravo ona utiču na to koji indeks cena je mera inflacije.
– Radi se o indeksu cena potrošačkih proizvoda koji su neophodni za život. Drugi indikator koji se koristi kao deo inflacije je indeks potrošačkih cena, cena onih proizvoda koje kupuju pojedinci, a ne preduzeća, naglašava on.
Profesor Hanić dalje navodi da efekti preduzetih mera imaju tzv. odloženo dejstvo, tj. rezultati se očekuju kasnije. Kada inflacija dostigne svoj maksimum tzv. pik, onda poput matematičke parabole počinje da opada.
– Takođe, dolazi do stabilizacije u lancima snabdevanja, supstitucije kanala isporuke, a samim tim očekuje se i pad cene nafte i drugih energenata. Efekti faktora koji utiču na inflaciju su amortizovani i da se postepeno sa jednim ili dva manja prirasta indeksa cena kao merila inflacije, nakon usporavanja dolazi do neminovnog opadanja, ističe Hanić.
Tako da je ekonosmki logično, ako ne dođe do novih „šokova“ u privredi može očekivati da će se inflacija kretati oko polovine sadašnje vrednosti, dakle 5-6 odosto. Tu globalnu stabilizaciju ističe i prof. Hanić, naglašavajući da su globalni faktori čak značajnji nego sama monetarna sredstva koja sprovodi Centralna banka.
Dugoročna inflaciona očekivanja su niža od kratkoročnih, pa u finansijskom sektoru očekuju da inflacija za dve godine bude 4 odsto, a za tri godine 3,5 odsto. Srednjoročna inflaciona očekivanja privrednika i za dve i za tri godine iznose 5 odsto. S obzirom na to da se vrhunac inflacije očekuje u septembru i da će iznositi 14 odsto, postavlja se pitanje, da li je realno očekivati da se do 2023. inflacija u Srbiji prepolovi?
Među stručnjacima u oblasti ekonomije i bankarstva mišljenja o rezultatima ankete su podeljena. Sa jedne strane smatraju da može doći, ako ne do drastičnog pada, onda bar do stabilizacije, dok sa druge strane postoje mišljenja da to nije moguće.
Mere sa odloženim dejstvom
Kao odgovor na pitanje na osnovu čega se može očekivati da dođe po pada inflacije profesor Hasan Hanić i profesor Zoran Grubišić, navode poteze centralne banke koji se tiču uvođenja referentne kamatne stope.
– S obzirom na antinflacione mere koje su uvele centralne banke pojedinih zemalja, uključujući i našu zemlju, pre svega koristeći ključnu polugu referentnu kamatnu stopu, koja predstavlja najefikasnije sredstvo u borbi protiv inflacije u našoj zemlji, u kombinaciji sa tzv. monetarnim sidrom, a to je devizni kurs, kaže Hanić.
Osvrćući se na mere koje je donela Vlada, tj. Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine o limitiranju cena životnih namirnica kaže da upravo ona utiču na to koji indeks cena je mera inflacije.
– Radi se o indeksu cena potrošačkih proizvoda koji su neophodni za život. Drugi indikator koji se koristi kao deo inflacije je indeks potrošačkih cena, cena onih proizvoda koje kupuju pojedinci, a ne preduzeća, naglašava on.
Profesor Hanić dalje navodi da efekti preduzetih mera imaju tzv. odloženo dejstvo, tj. rezultati se očekuju kasnije. Kada inflacija dostigne svoj maksimum tzv. pik, onda poput matematičke parabole počinje da opada.
– Takođe, dolazi do stabilizacije u lancima snabdevanja, supstitucije kanala isporuke, a samim tim očekuje se i pad cene nafte i drugih energenata. Efekti faktora koji utiču na inflaciju su amortizovani i da se postepeno sa jednim ili dva manja prirasta indeksa cena kao merila inflacije, nakon usporavanja dolazi do neminovnog opadanja, ističe Hanić.
Tako da je ekonosmki logično, ako ne dođe do novih „šokova“ u privredi može očekivati da će se inflacija kretati oko polovine sadašnje vrednosti, dakle 5-6 odosto. Tu globalnu stabilizaciju ističe i prof. Hanić, naglašavajući da su globalni faktori čak značajnji nego sama monetarna sredstva koja sprovodi Centralna banka.
Zamrzavanje cena kratkotrajno rešenje
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljuba Savić, za „Blic biznis“ objašnjava da to ipak nije realno. Osvrćući se na trenutnu privrednu situaciju koja se tiče teškog položaja u kojem su našli poljoprivrednici i situacije sa cenom suncokreta, ali i na poskupljenje goriva i drugih proizvoda, ističe da do pada cena hrane neće doći. Takođe, navodi da zamrzavanje cena može kratko držati inflaciju pod kontrolom, ali da to nema smisla na duže staze.
„Zemlje koje su znatno razvijenije od nas, koje imaju jake socijalne politike, daleko veće budzetske rezerve, imaju već inflaciju preko 20 odsto, na čemu onda mi da temeljimo pad inflacije?“, pita se profesor, zaključujući da je to samo statistički moguće, dok je realnost drugačija.
Građanima ostaje da se nadaju u ostvarivanje optimističkih prognoza o prestanku povećanja cena.
Inflacija u julu
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu 2022. godine, u odnosu na jun iste godine u proseku su povećane za 1,0 odsto. Potrošačke cene u julu 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 12,8 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku povećane za 8,4 odsto, piše RZS.
Izvor: Blic
