HRVATSKA DA VRATI ILI PLATI: Apel Skupštini saveta Evrope zbog Zagreba i otimačine srpske imovine
VIŠE od 30 godina nadamo se da će pravda trijumfovati. Verovali smo u vladavinu prava.
Zato su neki oštećeni članovi Udruženja „Oduzeta imovina“ koristili legalnu sudsku zaštitu, pokušavajući da vrate imovinu u koju su investirali u Hrvatskoj za vreme SFRJ.
Nažalost, politika i formalistička primena važećih propisa su dominirali u sudskom odlučivanju.
Ovim počinje Apel petnaestak udruženja pravnika, profesora prava, advokatskih kancelarija i oštećenih preduzeća, poslat parlamentarcima Skupštine Saveta Evrope, u kom sugerišu da Zagreb potpiše sporazum sa oštećenima, a zauzvrat oni su spremni na ustupke.
– Možda su diskriminatorska Uredba iz 1991. godine o ograničenju raspolaganja stranom imovinom i diskriminatorski Zakon iz 1992. o oduzimanju strane imovine u Hrvatskoj bili legitimni u vreme kada su doneti. Međutim, nakon ratifikacije Bečkog sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2004, postali su nelegitimni i u direktnoj koliziji sa važećim međunarodnim pravom – navodi se u Apelu.
Dalje se kaže da se opravdano očekivalo da Evropski sud za zaštitu ljudskih prava u Strazburu pruži odgovarajuću zaštitu primenom ratifikovanog Aneksa G Bečkog sporazuma, međutim, Malo veće Suda uputilo je da se spor između privatnog akcionarskog društva iz Srbije i Hrvatske reši bilateralnim sporazumom Hrvatske i Srbije, koja nije stranka u sporu! Zagreb, pritom, ne samo da nije zainteresovan za bilateralni sporazum, već ignoriše inicijative iz Srbije celu deceniju.
Osim toga, ne poštuje ni svoj Zakon o zaključenju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Nekadašnja zgrada Jugobanke u Splitu, Foto Google street
Prema članu 36 tog propisa, nadležni upravni organ odgovoran je za izvršavanje preuzetih obaveza zaključenjem i ratifikacijom međunarodnog sporazuma. Nepostupanjem hrvatskih organa po zakonu oštećeni su brojni ljudi, uključujući građane hrvatske nacionalnosti iz BiH i Vojvodine.
– Navedeno ponašanje jedne članice Saveta Evrope i EU ne samo da je protivpravno i nepravedno, već je i nemoralno – decidirani su potpisnici Apela.
– Skoro 20 godina oštećeni, pored „proste štete“, trpe i „izgubljenu dobit“ i zateznu kamatu. Zato bi za Hrvatsku bilo racionalno da nadležni upravni organ sa oštećenim pravnim licem zaključi sporazum (ugovor ili poravnanje) o novčanom obeštećenju, uz eventualnu participaciju faktičkog korisnika oduzete strane imovine. U sporazumu bi se mogla isključiti isplata zatezne kamate i izgubljene dobiti, a može se predvideti i reprogramiranje isplate novčane obaveze naknade štete u slučaju da naturalna restitucija nije moguća.
Potpisnici podsećaju da u Srbiji i BiH raspolaganje imovinom stranih pravnih lica, pa i onih iz Hrvatske, nije ograničeno, niti su lišeni prava svojine. Zato očekuju da Skupština Saveta Evrope preporuči svojoj članici da poštuje međunarodnim sporazumom preuzetu obavezu.
POTPISNICI ZAHTEVA
APEL su podržali: Udruženje pravnika Srbije, Institut za uporedno pravo, Udruženje pravnika u privredi Srbije, Multidisciplinarni centar za podsticanje integracionih procesa i harmonizaciju prava, TP „Mladost turist“ d.o.o, „Projuris“, Ferijalni savez Srbije, Redakcija časopisa „Savremena uprava i pravosuđe“, advokatske kancelarije Andrić, Todorović, Vladana i Vukašina Ristića, akademik prof. dr Boris Krivokapić, akademik prof. dr Mirko Vasiljević, akademik prof. dr Vitomir Popović, advokat dr Miodrag Paunović, prof. dr Ilija Babić i dr.
Izvor: Novosti.rs
